Adresa

Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali je u romanu Adresa prestonica Srbije glavni tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas.

Šetajući ulicama i parkovima on sastavlja svoj „zapis teskobe“, svojevrstan dosije grada i sebe u njemu, nastojeći da prizove slike prošlosti i u njima pronađe smisao današnjeg stanja duha i opšteg propadanja. Otvoreno angažovan, kroz upečatljiv lik Vladana Todorovića, zgađenog usudom nakaradne vlasti i ropskog mentaliteta, sopstvenom zemljom koja se našla na „evropskoj deponiji“, Velikić u svom novom romanu, ipak, ovom glasnom razmišljanju o sudbini nacije ne dopušta da prevlada nad prepoznatljivom magijom pripovedanja, već uspeva da uhvati najtananije prelive osećanja, da ocrta karaktere u nekoliko poteza i istovremeno pruži izuzetan čitalački užitak.

„Volt Vitmen u Beogradu, Bora Stanković pod emigracijom, streljanje stripadžije, nadrealisti u Vrnjačkoj Banji, prvi srpski supermen Aleksić zubima zaustavlja avion! Sve je to, i još mnogo šta intrigantno i zapaljivo složeno u Velikićevom romanu. Koji, ne slučajno, ali sa dvosmislenim namerama ima podnaslov ’beogradski roman’. Zabavna, gorka, opominjuća knjiga.“ Milan Vlajčić

„Dragan Velikić u romanu ne opisuje, već postavlja grad – Beograd – koji se oseća nežno, surovo i ravnodušno: telom, aurom, kožom, umom, noktima i pogledom koji žudi za odlaskom. Beograd se odigrava u romanu, sam grad na asfaltu, u liftovima, haustorima i bočnim ulicama sa svim citatima tuđih života…“ Miško Šuvaković