Beži, Zeko, Beži

Nekada košarkaški as u srednjoj školi, Hari Zeka Angstrom je 1959. napunio 26 godina i zaposlen je kao demonstrator „magičnih kuhinjskih noževa“. Zarobljen u drugorazrednim životnim okolnostima, sa ženom alkoholičarkom i malim detetom, u kući prepunoj pepeljara i neopranih čaša, on je izgubio svaku nadu da bi stvari mogle da krenu nabolje. U jednom trenutku, impulsivno beži iz svog doma u Pensilvaniji u bezumnom pokušaju da se oslobodi svog osrednjeg života. Jer, kao što dobro zna, „kada neko postigne prvorazredne rezultate u nečemu, nije važno u čemu, onda mu se nekako neće ništa što je od drugorazredne važnosti“.

Romanom Beži, Zeko, beži, koji ga je proslavio kao jednog od najznačajnijih američkih pisaca, Džon Apdajk čitaoce izvodi iz ušuškanosti srednje klase u Americi krajem pedesetih godina i uvodi ih u svet želje, neprilagođenosti, zebnje i traganja za nečim neizrecivim.

„Briljantan i potresan roman… Sa Apdajkovim saosećanjem i kristalno jasnom prozom, Zekini jadi postaju i naši sopstveni.“ Washington Post

„Poput Flobera, Apdajk je majstor koji nas očarava pripovedačkim glasom dok nas istovremeno suočava sa ispraznošću ljudske želje.“ Džojs Kerol Outs