Burna Vremena

Roman o laži koja je promenila istoriju

Da li je istorija bila fantastično pogrešno predstavljanje stvarnosti?

Malo je reći da nas je Mario Vargas Ljosa svojim romanom Burna vremena iznenadio. Oslanjajući se tematski na Jarčevu feštu, u poznim stvaralačkim godinama napisao je zasigurno jedan od svojih najboljih romana.

Nakon vojnog udara koji je pukovnik Karlos Kastiljo Armas izveo 1954. godine u Gvatemali uz finansijsku i logističku pomoć Sjedinjenih Američkih Država, produbila se kriza u odnosima Istoka i Zapada čije se posledice po Latinsku Ameriku osećaju i danas. Na scenu romana stupaju tri žene: Marta Borero Lamas (istovremeno dželat i tragična žrtva političko-špijunskih afera, osvetnica i oportunista), Marija Kristina Vilanova (obrazovana žena naprednih ideja, savetnica i supruga predsednika Gvatemale Hakoba Arbensa) i Odilija Palomo (zakonita supruga diktatora Kastilja Armasa, žena koja se bori za lični interes). U njihovim sudbinama ogledaće se sudbine svih latinoameričkih naroda.

Ne hajući da se zameri političkim moćnicima, Mario Vargas Ljosa je, vešto pretvarajući istorijske ličnosti u književne likove, napisao snažan, svež, pikantan, dinamičan roman koji gotovo proročki upozorava na ono što nas čeka ako podlegnemo populizmu, medijskoj manipulaciji, mačizmu, autoritarnosti i reciklaži prevaziđenih političkih rešenja.

„Izvrstan i uznemirujući roman o zlu. Opomena da ga ne ponavljamo.“ Babelia

„Pretvarajući istoriju u fikciju, a fikciju u stvarnost, Vargas Ljosa je stvorio eksplozivnu smesu. Tako se pišu romani!“ El Cultural