Dišem S Njim

Svi su me upozoravali da ne prilazim Tristanu Kolu.

„On je neotesan, nepristojan čovek“, govorili su mi.

„On je surov i hladan“, opominjali su me.

„Šta će ti on, Liz, Tristan je oštećena roba.“

„On je zbir ožiljaka svoje prošlosti, naškodiće ti“, ponavljali su moji prijatelji.

Lako je suditi o čoveku na osnovu onoga što je nekada bio i što je proživeo. Gledati u Tristana i videti monstruma. Ja to nisam mogla. Prihvatila sam ga sa svim duhovima prošlosti koji su ga proganjali. Oboje smo bili prazni. Oboje smo tražili nešto. Nešto više. Oboje smo želeli da skupimo krhotine svojih života i da nastavimo dalje.

Nadali smo se da ćemo tako ponovo naučiti kako da dišemo.