Gorila

Prvi put objavljen sedamdesetih godina prošlog veka, roman Gorila Dušana Savkovića postao je manifest balkanske mafije otprilike na isti način na koji je Kum Marija Puza postao usvojena mudrost američkih gangstera. To je roman s ključem o Stevici Markoviću, telohranitelju proslavljenog francuskog glumca Alena Delona. Ovaj beogradski mangup pokušao je da ucenjuje pripadnike francuske elite fotografijama na kojima su prikazani u lascivnim pozama. Delonov „gorila“ je pronađen mrtav, a njegova smrt pokrenula je političku aferu koja je mesecima potresala Francusku.

„Miloš Milošević i Stevica Marković proslavili su se i stradali kao Delonovi telohranitelji, iako su bili ubeđeni da su veći mangupi i zvezde čak i od njega samog. Nacionalna megalomanija, koja je i dalje ovde u modi, odvela ih je preko ivice ponora. Ta zla kob naših neustrašivih junačina ostala je srpsko nacionalno obeležje, a i dan-danas opstaje kao univerzalna priča o izneverenom prijateljstvu, nezahvalnosti, ucenama i nepoštovanju osnovnih ljudskih vrednosti. Tako je zapravo i počeo naš tragični nesporazum sa svetom i mit o mračnom Zapadu koji nema razumevanja i milosti za naše uzvišene vrline i prostakluke, a mladalačke zablude su u međuvremenu postale pogubni nacionalni mitovi, iz kojih nikako ne možemo da se izbavimo.“
– Milomir Marić

„Gorila kanališe bes koji mnogi mladi Srbi osećaju prema Evropi… Nevidljivi zid koji je Zapad podigao učinio je kriminalnu elitu Srbije bogatom, a ostatak poražene zemlje siromašnim.“
– New Yorker