Hajduk U Četiri Slike

Jugoslav je briljirao. Prvi put je bio otvoren, ne stideći se iskrenih osećanja. Goreo je. Ali nije sagoreo. Taj malac je zaista pesnik.

Tajana je, naprotiv, bila zatvorena. Nesigurna. Nevoljno je i potpuno nezainteresovano otaljala svoj nastup. Ni traga od njenog najjačeg oružja: emocije.

Hajdukova porodica prelazi u stan. Ovoga puta – u njihov stan. Dok se pakuju, Hajduk nailazi na kutiju u kojoj su sećanja. Iz nje uzima nekoliko slika…

Četiri fotografije, tri naratora, dve generacije – jedan sjajan roman!

Gligorije Pecikoza Hajduk danas je čuveni pisac, a u nekoliko prikazanih događaja vidimo kako iskreno govori o sebi kao stvaraocu i kao vaspitaču. Naročito o tome kako brine o dvoje mladih i talentovanih pesnika, Tajani i Jugoslavu.

Još jedna maestralna priča o odrastanju, o traganju za životnim pozivom i dubini osećanja koja nas oblikuju, o rečima koje najbolje oslikavaju šta nas tišti i šta formira našu ličnost.