Novele O Ženi

Put Alije Đerzeleza
Mara milosnica
Anikina vremena
Nemirna godina
Jelena, žena koje nema

Žena… je više jedan otrgnut deo prirode koji, pod izgledom i imenom ličnosti, ponavlja, u malom, kratkovekom i ograničenom obliku, sve večite i velike procese prirode. Dok je dete, ona je detinjstvo i sva draž detinjstva; kad je ljubav, onda je sva samo sila i lepota ljubavi; kad zamrzi, onda je mržnja i ne zna za druge zakone do one koji vode i pokreću lavine, vatru ili poplavu; dok boluje, dotle je samo bolest i bol i strah od smrti i borba protiv nje, bez sećanja na sve što je bilo pre bolesti i što bi moglo biti posle ozdravljenja. I tako u svemu. I tako do kraja. Tek tamo negde, iza poslednjeg daha, u opštem i zajedničkom ćutanju, gde se ništa ne kreće i gde niko ne misli, nalazi i ona svoje mesto među svima.
Ivo Andrić

Ciklus Novele o ženi predstavlja sublimaciju Andrićevog umetničkog sagledavanja i razumevanja žene kao teme u njegovom pripovedačkom opusu. U prvoj noveli iz davne 1920. godine književno se uobličava misao o tajnovitim i često neprohodnim putevima koji vode do ženskog srca („Put Alije Đerzeleza“). U tri novele iz kasnijeg piščevog stvaralaštva govori se o nesrećnoj ili predodređenoj sudbini žene u vreme turske uprave u bosanskom vilajetu („Mara milosnica“, „Anikina vremena“, „Nemirna godina“). Najzad, neobična priča „Jelena, žena koje nema“ zapravo je Andrićeva predstava o ženi kao metafori, projekciji čovekove potrage za smislom, himeri koju ne može da dosegne, ali za kojom večno čezne, u snu i na javi.