Nož

Progovarajući prvi put posle II svetskog rata bez ideoloških predznaka o zločinima četnika i muslimana i o paradoksima zajedničkog života pripadnika različitih nacija i vera u posleratnoj Jugoslaviji, Vuk Drašković izneće u svom romanu uzbudljivu priču o krizi identiteta, uz tezu, u vreme raspirivanja nacionalizama posle Titove smrti, da puko rođenje ne određuje čovekovu sudbinu i ne priprema ga za kasnija opredeljenja u životu, niti za pripadnost nekoj veri ili naciji, nego to zavisi od vaspitanja i okoline u kojoj se čovek formira.

Posle pokolja u jednom hercegovačkom selu 1942, muslimani otimaju jedino preživelo srpsko dete, koje će kasnije vaspitavati kao muslimansko, dok u istom selu uskoro usledi i četnički pogrom nad Muslimanima, koji preživi jedno muslimansko dete za koje četnici misle da je srpsko… Sudbina ova dva dečaka raspetljaće se nekoliko decenija kasnije, kada će se otkriti istina o njihovom poreklu.

Draškovićev predgovor ovom izdanju „Nožem na Nož“, poput kakvog dramatičnog trilera, iznosi priču o napadima na pisca po objavljivanju prvog izdanja i životu samog romana posle zabrane, ali i stvarnih ljudi koji su doživeli sudbinu njegovih junaka.