Prošlost

„Pojava Alana Paulsa najbolje je što je moglo da se dogodi argentinskoj književnosti od zvezde Manuela Puiga.“
Rikardo Piglja

Kada je ovaj roman ovenčan prestižnom španskom nagradom Eralde, nekoliko uticajnih kritičara je posumnjalo da je Alan Pauls pseudonim iza kojeg se krije neko mnogo poznatije ime ili čak više njih. Roman je, navodno, bio napisan „suviše majstorski“ i „dostojno Prusta i Nabokova“ da bi njegov autor mogao da bude neko ko ni u rodnoj Argentini uopšte nije poznat. Tek kad je oskarovski reditelj Ektor Babenko otkupio prava za adaptaciju Prošlosti, u španskim novinama su se pojavili tekstovi sa naslovima poput Alan Pauls ipak postoji.

Argentinski autor se u ovom romanu hvata u koštac sa kapitalnom temom, koja je naglašena naslovom. Koliko dugogodišnja ljubav može uopšte da postane prošlost i koliko budućnost ljudi može da se odvija nezavisno od takve prošlosti? Na primeru Sofije i Riminija, koji su dvanaest godina proveli u vezi koja je delovala neraskidivo, reklo bi se da nas prošlost obavezuje više nego što smo toga svesni. Baš kad Rimini pomisli da je otkrio blistavi svet slobode i novih želja, a onda našao novu ljubav i, čak, zasnovao porodicu, u njegov život se, direktno iz vremena koje je smatrao završenim, vraća Sofija. Svaki novi susret dvoje glavnih junaka deluje iznenađujuće: ljubav iz prošlosti u sadašnjosti dobija nove oblike. Da li je Sofija žena puna ljubavi, prijatelj koji hoće da spase sebi najbližeg osobu ili sve čini s ciljem da mu se osveti za raskid, jer nije u stanju da obuzda strast? Odgovore na ova pitanja autor vešto odlaže do potpuno nepredvidljivog kraja romana koji je naveo poslednjeg velikog latinoameričkog autora Roberta Bolanja da o Alanu Paulsu napiše: „Jedan od najboljih živih latinoameričkih pisaca.“