Sve Moje Ludosti

Bogdanku Petrović, junakinju romana Sve moje gluposti zatičemo u jesen 2019. na međunarodnom letu. Bogdanka nastavlja svoju priču, pa se vraćamo u pozne osamdesete godina. U školi upoznaje popularne devojke Kali i Štuki, neobičnog profesora Ribara, ali i Despota Despotovića, nesvakidašnjeg profesora filozofije. Bogdanka gaji osećanja i prema školskom pesniku Branislavu, ali raskida s njim jer je u đačkom časopisu objavio pesmu posvećenu njoj, smatrajući taj vid izražavanja ljubavi isuviše javnim.

„Svetovi se menjaju, nestaju, društvo napreduje (ili nazaduje), nove tehnologije potiskuju stare, ali sećanja na detinjstvo i mladost nikada ne blede, a sa godinama postaju sve življa. Stoga, ni rat, ni ekonomska i moralna kriza, a ni pandemija lepoti i duhu Bogdankine mladalačke retrospektive ne mogu apsolutno ništa.“
-Nataša Kljajić

„Za Bogdanku, kao i za svako biće čistog srca i lude pameti, nema prečeg puta. Ona mora da zaluta, da istraži dobre i zle strane sveta, da otkrije šta sve za nju nije da bi bila sigurna šta na kraju jeste – inače bi zauvek bila polovična i neuverena šta zapravo misli i oseća… Tonemo predugo u tako duboko dehumanizovani svet da će možda naša deca samo iz ovakvih romana upoznati karakteristike ljudskosti… Bez pamćenja, bez ludosti – kako bismo živeli, kako će se živeti?“
-Danijela Lekić Kostić