Tumač Bolesti

„Džumpa Lahiri piše tako da vam dođe da oduševljeno zgrabite prvu osobu koju vidite i kažete joj: ’Obavezno pročitajte ovo!’“ Ejmi Tan

„Tuge, radosti i dileme običnih ljudi nisu potrošena književna tema, i to dokazuju ovih devet priča pred nama. Lahiri se više bavi ljubavima koje se gase, strastima koje nemaju snagu da gore i blescima prepoznavanja srodnih duša koji će se izgubiti u polumraku rutine. Junaci i junakinje moraju da nauče navigaciju između dva sveta, onog kod kuće, u svom rodu, među svojima, i onog velikog, agresivno-ekspanzivnog, koji će oteti najveći deo njihove snage i vremena. Nervoza američke brzine, efikasnosti i površnosti ne može se sa indijskim ritualima čak ni suočiti na istom terenu, jer su energije dveju kultura toliko neslične da se prividno i nemaju zbog čega sukobiti. U Tumaču bolesti pojavljuju se, gotovo ritmički tačno, motivi ugovorenih brakova, bezdomnosti, problema u komunikaciji… Tako se ispod fasada učtivih reči i odmerenog ponašanja kriju tuge i emotivne katastrofe, traume i košmari, gubici raznih vrsta.

Devet realističkih narativa otvorili su, svaki na svoj način, teme jezika i identiteta, porodičnih odnosa i osećanja pripadnosti, i razvili lepezu migrantskih osećanja i raspoloženja od nostalgije do alijenacije.“

– Iz pogovora Vladislave Gordić Petković