Vreme Vlasti Ii

Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar.

Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma.

„Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti. To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“
– Dragan Nedeljković

„Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“
– Slobodan Kalezić