Žena U Ljubičastoj Suknji

Žena u Ljubičastoj Suknji često kupuje kiflice s kremom u lokalnoj pekari pa odlazi u park da ih pojede. Čas ima posao, čas je nezaposlena. Kosa joj je suva i krta. Čitavo naselje zna za Ženu u Ljubičastoj Suknji. Međutim, niko ne zna za Ženu u Žutom Kardiganu koja prati svaki njen pokret. Žena u Žutom Kardiganu odavno želi da joj Žena u Ljubičastoj Suknji postane drugarica. Ona vodi dnevnik o svemu što Žena u Ljubičastoj Suknji radi i danonoćno je prati. Ne samo da je opsednuta njom već izdaleka manipuliše kako bi se Žena u Ljubičastoj Suknji zaposlila tamo gde ona želi, da bi se konačno srele. Žena u Žutom Kardiganu hoće da drugima bude primetna isto kao Žena u Ljubičastoj Suknji.

Žena u Ljubičastoj Suknji gromoglasno progovara o poražavajućoj usamljenosti u velikim gradovima. Gradovi nas gutaju, otimaju nam glas i identitet. Imamura nesvakidašnje i hirurški precizno secira usamljenost koja slama srce svedeno i uznemirujuće tačno pokazujući posledice života koji nas briše.

„Priča o psihološkoj neizvesnosti od koje vas podilazi jeza.“
– Elle

„Niko dosad nije ovako pisao o savremenom dobu, o opsesivnoj kontroli, paranoji i neprimetnosti individue. Ovaj roman će obeležiti naše doba.“
– Metropolis